RS1003 SET by Joe (uz pomoć prijatelja)

[joe dalton]

Sa malim teretom (300mA koliko vuče grijanje 5842) će i ovaj regulator raditi ok.
Tako da imam rješenja za sve varijante.

[fixxxer]

Ko je ovo bar jednom procitao, zna kako treba...

http://diyaudio.com.hr/viewtopic.php?f=11&t=68&p=5541&hilit=grijanje#p5541

[pinco]

Meni se ćini da nisi pridvidija dovoljno visok napon sekundara, manji je problem sa kapaciteton kondenzatora. Regulator triba na izlazu imat kolko je podešen, on ne podiže napon nego spušta. Razlika napona ovisi o tipu regulatora i struji koju mora isporućit, al tribalo bi da je baren 2-3V veći na ulazu od onoga na izlazu. I to računajući da je to napon od točke minimalnoga ripple, a ne neka sridnja vridnost izmirena na instrumentu.
Zato se i hladilo malo grije, jel nema neke razlike napona...

Pa može se to i tako tumačiti. Regulator bez opterećenja radi dobro. Na izlazu je 6,25V na koliko je postavljen.
Sa teretom 2,5A napon pada zbog manje vrijednosti ispravljenog napona ispred regulatora.
Sa većim kapacitetom kondenzatora ispred reulatora izlazni napon raste. Razlika ulaza i izlaza je oko 1,2V, odnosno minimalna za tu struju prema grafu iz datasheeta za LT1084. I to je ok.
Na sekundaru trafoa je uredno 7VAC uz 2,5A opterećenja. Kada bi imao idelano ispravljen napon ispred regulatora (7*1,41-1=8,9V) sve bi radilo. Čak i 8V ispred regulatora kako je planirano je sasvim dovoljno za 6,25V na izlazu.
Zbog disipacije na regulatoru sam išao na minimalnu razliku napona ulaz-izlaz. U praksi je ispalo još manje od planiranog. Eto nešto sam i naučio.
Uz veći kondenzator na ulazu bit će sve ok....

Nebi tija ispast da pametujen, ali tebi neka minimalna razlika u mrižnome naponu će bit potencijalni problem, neka napon padne sa 230V na 220V imaćeš još možda i po volta manje.
Taj napon razlike 1,2V je nategnut, ali je OK ako si mirija na osciloskopu, pa si uzeja u obzir da je minimalna točka amplitude ripple veča od signala na izlazu za 1,2V. Ako miriš na multimetru ti zapravo neznaš šta se tu događa. Zato i je bolja situacija kad dodaješ kapacitet.
Ja, sad ću ka DVV, već 30 god , posli ćitanja i ćitanja ilimznovih turorijala, iden na malo veći napon, iza greca odma otpornik, sa njime moš malo korigirat napon koji će bit isprid regulatora, uz sve ostale dobitke sa njime, i regulator zavidan na donji poklopac kutije i rješen problem. Psud je izvaredan program, moš sve u njemu podesit i vidiš točno šta se dešava, meni se pokaza dosta precizan...

[pinco]

Ko je ovo bar jednom procitao, zna kako treba...

http://diyaudio.com.hr/viewtopic.php?f=11&t=68&p=5541&hilit=grijanje#p5541

Naravno, imamo ilimizina sa izvarednin tutorijalima, ja san isprinta dosta toga baš o napajanjima. Posli njega to sad gledan dosta drugćije, kad se sitin da smo imali dvv tutorijal ima desetak god ka etalon, to je ka prilazak sa hlebinaca na realizam

[joe dalton]

Nebi tija ispast da pametujen, ali tebi neka minimalna razlika u mrižnome naponu će bit potencijalni problem, neka napon padne sa 230V na 220V imaćeš još možda i po volta manje.
Taj napon razlike 1,2V je nategnut, ali je OK ako si mirija na osciloskopu, pa si uzeja u obzir da je minimalna točka amplitude ripple veča od signala na izlazu za 1,2V. Ako miriš na multimetru ti zapravo neznaš šta se tu događa. Zato i je bolja situacija kad dodaješ kapacitet.
Ja, sad ću ka DVV, već 30 god , posli ćitanja i ćitanja ilimznovih turorijala, iden na malo veći napon, iza greca odma otpornik, sa njime moš malo korigirat napon koji će bit isprid regulatora, uz sve ostale dobitke sa njime, i regulator zavidan na donji poklopac kutije i rješen problem. Psud je izvaredan program, moš sve u njemu podesit i vidiš točno šta se dešava, meni se pokaza dosta precizan...

Mjereno je pri relativno niskom naponu mreže (224V), ali u pravu si. Ovako kako je sada nema baš govora o nekoj stabilizaciji.
Inače složio sam preko nekoliko napajanja s LM317 i LT108x i sva rade kako je i planirano. I u pravilu uvijek idem sa CRC filterom ispred regulatora i dovoljnom razlikom napona.
Ovdje sam pokušao sa minimumom razlike napona zbog relativno velike struje i disipacije. Već na 0R33 otporniku bi imao 2W disipacije. Da sam išao na viši napon trafoa morao bi negdje "potrošiti" razliku što kad pomnožiš sa strujom daje već solidnu disipaciju.
Uglavnom i koristim PSUD i stvarno je dobar. Ovdje sam simulirao tek naknadno pa sam skužio što se zbiva. Jbg.
Što više razmišljam čini mi se da je stabilizacija za grijanje kod ovako velike struje nepotrebna zafrkancija....
Inače trafo je dobro dimenzioniran i nema zujanja ni zasićenja i uz 8800uF kapaciteta iza dioda. Specificiran je primar za 240V i sekundar 7V, 5,5A.

[Edison]

7V AC je premalo za dobru stabilizaciju na 6,3V. Mozda kad bi se koristile diode koje gutaju malo napona i regulator koji je davorin spominjao. Ja bih stablizirao grijanje za ulazne cijevi, a za izlazne bih koristio AC. Ako ti treba regulator za 5V s malim overheadom, mislim da imam jedan sto mi je svojedobno harkonen poslao. Ako ti treba, kad naletis u moj kraj, tvoj je...

[ilimzn]

U potpunosti se slazem s Edisonom - ako nesto uopce treba stabilizirati, onda bi to bile ulazne cijevi. Uticaj u izlaznim cijevima je minimalan cak i uz poveliko curenje u katodu, jer je ista ili na masi ako je fixed bias, ili debelo AC decouplana na masu, a i onako je pojacanje za razliku od injekcije u katodu ulaza, smanjeno za pojacanje ulaznog stupnja.
Brzo rijesenje za problematiku nedostatka napona za grijanje su schottky diode, u toj aplikaciji se odlicno snalaze jer standardno nabavljive imaju relativno niske probojne napone. U prosjeku za istu struju pad napona je oko 30-40% manji. Brze su cak i u odnosu na fast recovery.

[davorin]

...Brzo rijesenje za problematiku nedostatka napona za grijanje su schottky diode, u toj aplikaciji se odlicno snalaze jer standardno nabavljive imaju relativno niske probojne napone. U prosjeku za istu struju pad napona je oko 30-40% manji. ...

Mogao bi uzeti Graetz sa Germanijskim diodama, pa bi pad na pojedinoj diodi bio od 0,25-0,3V, a kod jačih i boljih dioda i manji!

[bata bane]

Ah taj germanijum, dusu mi uze...

Kod nas u lokalu ima nesto dioda Ge, ali malih struja

Mislim da je AC najmanje bolno resnje

(joe: pokusao sam da ti posaljem PP par puta, ali ne ide)

[joe dalton]

U potpunosti se slazem s Edisonom - ako nesto uopce treba stabilizirati, onda bi to bile ulazne cijevi. Uticaj u izlaznim cijevima je minimalan cak i uz poveliko curenje u katodu, jer je ista ili na masi ako je fixed bias, ili debelo AC decouplana na masu, a i onako je pojacanje za razliku od injekcije u katodu ulaza, smanjeno za pojacanje ulaznog stupnja.
Brzo rijesenje za problematiku nedostatka napona za grijanje su schottky diode, u toj aplikaciji se odlicno snalaze jer standardno nabavljive imaju relativno niske probojne napone. U prosjeku za istu struju pad napona je oko 30-40% manji. Brze su cak i u odnosu na fast recovery.

Vjerojatno ću tako i napraviti. Kratak eksperiment je pokazao da regulator funkcionira sa manjim teretom. Na istom namotu trafoa je preko 0R41 grijanje RSice.
Inače koristim Shottkey diode (1N5122). Mislim da sam to već i napisao.