Evo i citata tog posta:
Kod EI trafoa rasipni fluks je najveći tamo gde se dodiruju E i I limovi. To je "gap" koji postoji, bez obzira što se limovi ukrštaju.
Ukrštanjem se samo drastično smanjuje "gap" ali je i dalje prisutan.
Nema neke posebno precizne "škole" kako postaviti trafo. Rasipna polja veoma zavise od načina motanja, geometrije jezgra, preciznosti pakovanja limova, kvaliteta istih, tela namotaja, onog što steže limove, bla bla...
Napravite "magnetsko uvo" i ispitajte vaš konkretan trafo.
Sasvim jednostavno:
na primer, na praznu paklicu cigareta namotate po uzdužnoj osi par stotina navoja nekom tankom žicom, tako da namotaj bude uzak.
Vaše "magnetsko uvo" u konačnoj formi, što se žice tiče, treba da liči na pljosnatu pravougaonu petlju sa dosta navoja.
Izvadite potom tu praznu paklicu i ostaje vam namotaj.
Dobili smo "pick-up" bez jezgra.
Taj izdužen pravougaoni oblik će dati bitno veću osetljivost na indukovanje napona na dužim stranama kalema, te te duže strane možemo posmatrati kao one provodnike na koje će delovati rasipno polje trafoa.
Takav naš kalemčić možemo priključiti na neki amp, preamp, osciloskop, veoma osetljivi DVM ili šta već, i približavanjem trafou izmeriti ili čuti njegova rasipna polja i vektore istih.
Takvom petljicom detektujemo sve u jednom, i amplitudu, a i prostornu orijentaciju rasipnog polja.
Što naš kalemčić ima više navoja tanje žice, to je osetljiviji i može sa većeg rastojanja detektovati manji intenzitet polja (nemojte žaliti trud oko broja navoja, ne mora da izgleda lepo a radiće sigurno).
Tako oblikovan kalem možemo umotati u tanku Al foliju da ne skuplja elektrostatičke smetnje, i tu foliju vezati na jedan kraj kalema koji će nam ubuduće biti referentni kraj ili masa našeg pick-up.
Bitno je da ta folija bude što tanja, preporučujem baš iz cigareta foliju na papiru. Ako bude deblji taj Al omot, prigušiće nam polja i smanjiti osetlivost naprave zbog vrtložnih struja u našoj screen foliji.
Može se upotrebiti i neki gotov pljosnati namotaj bilo kog oblika, ali je izduženi pravougaoni u prednosti, jer ono što se indukuje na njegovim dužim stranama upravo pokazuje prostornu orijentaciju provodnika kako ga ne treba montirati. Kod drugačijih oblika kalema se mora više razmišljati.
Dakle, kada pick-up pri nekom položaju pokaže najjače rasipno polje, ako već u toj zoni moramo smestiti neki provodnik, onda taj provodnik treba da bude pod pravim uglom na ono što pick-up pokazuje. Odnosno, pick up uvek pokazuje najgori položaj svojim maksimumom, a najbolji svojim minimumom signala.
Eto tako, lako, brzo i jevtino, a posle ostane kao odlična trajna alatka.
Sama veličina i pick-up za početak kao što sam predložio, a posle možete praviti i manje i veće, sve prema veličini polja ili trafoa, ili prema osetljivosti naprave.
Igrajte se malo po kući sa tim, probajte razne veličine kalemova, i utvrdite šta vam dolazi iz zidova, drugih susednih uređaja i slično tome...
Igranje nije zabranjeno i kad se odraste. U ostalom, ovde to sve vreme i radimo
Idealno bi bilo da takav pick-up prikačimo na neko malo a osetljivo kit-komplet pojačalce, sa baterijskim napajanjem i slušalicanma na ušima.
Onda ćemo imati portabl uređaj koji nije osetljiv na buku sopstvenog napajanja i ako napravimo kalem sa mnogo navoja, moći će da oseti i veoma slaba polja, čak i kod izlaznih pojačavača, polja audio frekvencija koja potiču od vodova, dakle ne samo 50Hz, i tako vam dati mogućnost da veoma dobro optimizujete načine razvođenja snažnijih vodova i rešite se neželjenih međusobnih uticaja.
Pozdrav iz B.B. drugari
P.S.
Posle nekog malo dužeg iskustva sa tom napravom, ona vam uglavnom više neće ni biti potrebna. Stekne se iskustveno znanje.
Post je napisao Macola sa forum.yu3ma.net foruma.
Inače nemam praksu kopirati nečije postove sa drugih foruma ali ovo mi se činilo kao stvarno dobro pomagalo i Macola nije imao ništa protiv da to okačim na naš forum.
