Idem polako dopuniti i, skratiti, ovu temu. C/P s drugog foruma:
E pa kad je tema otvorena onda ajmo Oko same koncepcije se Tom slozil sa mojim sugestijama da kad se vec gre na GM70 i snagu koju ona moze dat triba i sve ostalo u ampu bit maksimalno moguce. Jasno, bila bi steta uopce ic u takav, ne bas jeftin, projekt i onda se zadovoljit necim prosjecnim. A kad se vec radi o DHT snagatorici u izlazu onda je nekako prirodno da i ono ispred nje bude DHT pa je po tim zahtivima nastala i ova shema. Tomov dodatni zahtiv je bil i odredjeno "pretpojacanje" i taj dodatni zahtiv se lipo uklopil u koristenje 3A5 (DCC90) duple triode na ulazu.
GM70 amp.JPG
Pa da kazen koju o shemi. Na izlazu je GM70 u svom tipicnom radnom rezimu (Uak=1100V, Ugk=-110V, Ia=90mA, Rload=7K) di ona moze razvit do nekih 25W snage (naravno, kad se uracunaju gubici u izlaznom trafu to padne na nekih 20 do 25W) a vise od toga stvarno i ne triba. E sad, da bi GM70 mogla to dat triba je dobro nahranit pobudom. Pita ona cca 200Vp-p za punu pobudu a to driveru namece ne bas male zahtive. Sricom ulazni kapacitet GM70 nije prevelik tako da mala 4P1L moze ostvarit tu pobudu i to sa najobicnijim otpornikom u anodi. Ne tribaju joj nikakve "egzotike" ka ca su prigusnica ili CCS koji i jedan i drugi mogu dovest i do velikih problema u ocuvanju sirokog propusnog opsega i do problema sa stabilnosti (pogotovo prigusnica).
Tako je ovdi 4P1L dobila ukupno efektivno opterecenje u anodi od 8,2K (9K u paraleli sa 100K) a stavljanjem u radnu tocku Uak=220V, Ugk=-17V, Ia=25mA osiguran je izuzetno linearni rad i do najveceg potribnog nivoa signala.Bila je razmatrana i anodna struja od 30mA ali je ipak prevladala ona od 25mA jer je "zrtva" linearnosti toliko neznatna da o njoj nima smisla vodit racuna a sa 25mA ce disipacija bit znacajno niza (pa time i zivot cijevi duzi).
U tom rezimu ce triodno vezana 4P1L ostvarit pojacanje od 8 puta tako da cak i za krajnji maksimum koji se uopce smije dovest na GM70 (220Vp-p) triba na 4p1L dovest 27,5Vp-p. To znaci da nam ispred 4P1L triba pojacanje od 10-ak puta da se dobije standardna ositljivost od 1Veff a toliko pojacanje i toliki izlazni signal ce uz izuzetnu linearnost bez problema dat polovica 3A5 duple triode sa ukupnim anodnim opterecenjem od oko 14K. Kako imamo na raspolaganju jos jednu sekciju 3A5 onda nije bil problem udovoljit Tomovom zahtivu za dodatnim pretpojacanjem. Ta prva sekcija 3A5 sa 2,2K u anodi ostvaruje pojacanje od 3,2 puta tako da se ulaznim selektorom (najobicnijim prekidacem ) bira ositljivost ampa od 1Veff ili 300mVeff.
Obadvi sekcije 3A5 su u istoj radnoj tocki (Uak=110V, Ugk=-3V, Ia=5,6mA)
Sve cijevi u ampu se griju sa DC naponima. Za GM70 je to ionako neophodno a za ulaznu 3A5 jako jako pozeljno tako da se eventualno AC grijanje za 4P1L nije ni razmatralo. Ionako je potrosnja struje grijanja za 4P1L i 3A5 prilicno mala pa nije nikakav problem dovest im dobro filtrirane DC napone. A zapravo je moja preporuka da se naponi za grijanje dobiju iz kakvog SMPS-a (u bilo kojoj varijanti ali o tome cemo kasnije) i tako osigura da nima nikakvog bruma iz kruga grijanja. Pogotovo to vazi za GM70 jer tih 20V / 3A koliko njoj triba za grijanje nije uopce lako toliko isfiltrirat da se osigura potpuna bezbrumnost.
Jedna specificnost ampa je da su svi biasi (za sve cijevi) predvidjeni da budu fiksni. Ovo je ucinjeno iz razloga da se u ampu potpuno izbignu katodni elki velikog kapaciteta. E sad, taj nacin biasiranja krije u sebi opasnost da zbog kakovog porasta napona u 230V mrezi dojde do povecanja disipacije i time do kracenja zivota ili cak i do unistenja neke od cijevi. Ovome je naravno izlazna cijev najvise izlozena jer ona generalno dela vrlo blizu svojih maksimalno dozvoljenih vridnosti. Ostale cijevi nisu u tolikoj opasnosti jer njima dobru zastitu pruzaju vec i sami anodni otpornici.
Ima li kakove likarije za tu neugodnu i potencijalno opasnu mogucnost?. Ima . ta likarija se svodi na to da se stabilizacija struje kroz cijevi ostvarinestabiliziranim (ali naravno i dalje dobro filtriranim) naponom biasa. Iako ovo na prvu zvuci ka paradoks, zapravo je cila logika vrlo jednostavna. U slucaju povecanja napona elektricne mreze doslo bi i do povecanja struje kroz cijevi ako bi napon biasa bil stabiliziran. Ali ako je on nestabiliziran doc ce i do njegovog povecanja u negativu ca ce vratit struju kroz cijev na prvobitnu vridnost. Cila tajna je u tome da se mora izracunat kolia bi tribala bit varijacija napona biasa za odredjenu varijaciju anodnog napona i prema tome dimenzionirat bias ispravljace. Lako risivo a razlog zac jos nije napravljena shema bias ispravljaca je u tome da zelin postivat (koliko je moguce ) Tomove zelje oko koncepcije visokonaponskih ispravljaca. O njima ovisi kolika ce bit varijacija anodnog napona za neku pretpostavljenu varijaciju napona mreze a to nam je polazni podatak za planiranje i izracunavanje bias ispravljaca.
Ovako izracunatim biasiranjem se osigurava da cijevi (pogotovo izlazna) nece uletit u podrucja nedozvoljenih disipacija a da i dalje (ka i kod automatskog biasa) nece bit razlika u "zvuku" u slucaju variranja mreznog napona (parametri cijevi ka ca su strmina, unutrasnji otpor i faktor pojacanja jako ovise o struji kroz cijev dok je njihova ovisnost o Uak zapravo mala i dok god imamo stabiliziranu struju kroz cijev nece ni neke razumne varijacije Uak dovodit do nikave promine "zvuka". A ujedno izbigavamo i uticaj velikih katodnih elki jer njih jednostavno u ovakvoj koncepciji nima. Isto tako, izbigavamo i onu veliku i neugodnu disipaciju koja bi se razvijala ispod sasije kad bi se koristil automatski bias za GM70 jer ovdi tih visokodisipativnih katodnih otpornika jednostavno nima
Ajmo malo razmotrit ca se od ampa moze ocekivat po pitanju frekventnog opsega i linearnosti. Uzmimo prvo najtezi slucaj (maksimalnu pobudu) di je frekventni opseg definiran prvenstveno raspolozivim strujama kroz cijevi. Malo nagadjanja ce doduse bit jer je Ca-g 4P1L u triodnom rezimu nepoznat ali virujen da ga iskustveno mogu dosta dobro procinit. Tako da cemo imat otprilike ovakve propusne opsege po stupnjevima:
Ulazna polovica 3A5........ cca 2,3 MHz-a
Druga polovica 3A5......... cca 220 kHz-a
4P1L.......................... cca 220 kHz-a
Pri nizim nivoima (cca 15 dB ispod maksimalne snage - neka recimo uobicajena glasnoca) cemo imat ovo:
Ulazna polovica 3A5........ cca 2,3 MHz-a
Druga polovica 3A5......... cca 600 kHz-a
4P1L.......................... cca 1,1 MHz-a
Kad se to sve skupa zbroji i oduzme, vidi se da ce i u najtezem mogucem slucaju (tranzijent pune pobude) ukupni propusni opseg ulaznog i driverskog dila bit jos uvik najmanje nekih 150 kHz-a dok ce pri nekim üobicajenim glasnocama"oni iznosit najmanje nekih 500 kHz-a. Obadvi ove vridnosti su daleko iznad propusnog opsega koji ce sam izlazni teafo omogucit pa se moze rec da ce ukupni propusni opseg cilog ampa bit definiran samo i iskljucivo izlaznim trafom. Kako je on ipak posebna prica, doc ce na red malo kasnije.
Ca se tice ocekivane linearnosti ulaznog i driverskog dila, tu necu nista pisat. Ova dva grafa ispod ce rec sve ca se o tome ima za rec. Oko linearnosti same izlazne GM70 u toj navedenoj (tipicnoj) radnoj tocki i satim tipicnim anodnim opterecenjem ima hrpa referenci i uglavnom svima je dobro poznato koliko je ona linearna.
3A5 radna tocka.gif
4P1L triode radna tocka.JPG
Tome, prozvaci ovo (virujen da ce ti se svidit ) pa u nastavku mozemo o ispravljacima. A sad cu samo jos dodat da ti za redoslid gradnje predlazen da gres prvo na ulaz / driver, zatim na izlazni trafo (tako da vec mozes slusat sa nekih 1W snage ako prikljucis trafo na 4P1L ) a tek na kraju izlazni stupanj sa visokonaponskim ispravljacem. Posto vrimena jesu kakva jesu, virovatno ces komponente nabavljat parcijalno a sa ovakvim predlozenim redoslidom izgradnje ces relativno brzo doc do "svirajuceg" ampa (pa makar i na tih malih 1W ) i uz malo srice ce do TF-a bit barem taj osnovni dio skroz operativan.
Pažnja! Nemaš dopuštenje kao gost foruma za pregledavanje i/ili preuzimanje privit(a)ka dodan(og)ih postu.
Postao/la tom_hifi » Pon ožu 18, 2013 2:39 pm 
