Regulacija visokog napona - kontrolirana

[fixxxer]

Ovo nije stabilizator, a potenciometar chip moze raditi samo tako dugo dok je razlika napona izmedju bilo kojeg pina potenciometra unutar napona napajanja, generalno 0 do 5 ili -5 do +5V.

Da li je ovo bolje resenje?

Meni se cini dosta ociglednim da je na potenciometru napon 140+180V od dvije zenerice, dakle definitivno vise od 10V. A i fali jedan bitan kondenzator... uporno trazite sheme umjesto da razmisljate pocevsi od principa.

Ma mislim da je nesporazum, ja sam se prislepao uz temu trazeci resenje sa obicnim potenciometrom

[davorin]

Sklop razvijen ispočetka za ZUZIja, ali poslužit će i drugima. Za grijanje se elektronke PL500(PL504) i PCF80 mogu spojiti i u seriju na posebni mali trafo 35V/0,3A.

[fixxxer]

Hvala davorine, arhiviracu ovu shemu ali trenutno mi treba SS regulator.
Evo posle malo rada na onom regulatoru, dopunjeno izdanje. Jel treba jos nesto dodati, oduzeti?

[davorin]

Na zamolbu Kaligule:

[Dean]

Što je bolje (pametnije) ako se treba regulacija od 0 do recimo 500 V ?

Da li raditi regulator u rasponu polovice? 0 - 250 i 250 - 500 V sa odvojenim sekundarima i relelima koji će to prebacivati, ili iči to "razbiti" na manje podioke?
I dalje mi je uvijet da se napon unutar zadanog raspona regulira "digitalno od 0 -5 V ili potenciometrom (preklopnik).

I dalje imam ideju, a premalo znanja (i vremena).
Išao bih na SS.

[s@ki]

rušenje 200+V uz ikakvu smislenu struju će raditi priličnu disipaciju na bilo kakvom regulatoru.
Koju struju očekuješ? ja vi radio primjerice 50V razmake na sekundarima i onda njih preklapao relejima.
Uzmi za primjer nekakav stabilizirani izvor 0-30V 0-3A i sruši max napon uz neku veću struju, da ne pričam 50V rušit na primjerice 2V.

[Dean]

Radi se prvenstveno o strujama reda veličine 100 mA.

[tubeman]

Najjednostavnije i pojednostavljeno rečeno, aktivni element mora "pojesti" svu razliku između ulaznog i izlaznog napona uz pripadajuću struju, i vrlo je lako izračunati koliko bi snage fet i lili cijev morali pretvoriti u toplinu. Što veća razlika, to više snage odlazi u toplinu.
Ako je razlika u naponu 200 V (npr reg. područje 250-450V) + dodatnih nekoliko desetaka volta potrebnih za max. napon, uz struju od 100 mA, trebalo bi pojesti najmanje 25 W za što bi trebao prilično snažan aktivni element.
150 V (još bolje 100) je razuman raspon stabilizacije koji neće biti teško održati uz zadanu struju.
Ako treba veći raspon, bolje je staviti više izvoda i pripadajuće preklopnike za preklapanje ostalih potrebnih elemenata.
Prebacivanje preklopnika ne bi trebao biti neki posebno veliki napor i udar na komociju
To je bolje i jednostavnije jer kod jako velikog kontinuiranog raspona stabilizacije postoje mnogi potencijalni problemi po pitanju održavanja stabilnosti i pouzdanosti samog sklopa.
Ja sam u svojem napravio regulaciju od 130-275 V uz max 100 mA struje i za to mi je E235L sasvim dovoljna.
Uz Ia od prosječno 100mA i Na+Ng2 od 22W uklapa se bez problema.
Bila bi dobra i neka druga tipa el34, pl500 i sl, ali ova mi se ukopila visinom jer je prvotna varijanta bila PL84 za kakvih 30-40 mA struje.

[Dean]

S obzirom da se radi o napajanju anodu u testeru; koji raspon napona je dovoljan? od 100 do 500 ili nešto drugo?
Ideja da se preklapa svakih 100 volti mi je prihvatljiva, no svakako u SS tehnici .

Zamislio sam "kompletić" koji bi sadržavao:

- višestepenu regulaciju u rasponu od ( toliko do toliko ) volti. Upravljanje unutar podioka bila bi ili sa potom ili upravljana mikrokontrolerom (0-5 V)
- prebacivanje podioka bilo bi relejno. Upravljanje releima ili rotacionim swichem ili mikrokontrolerom ( prebacivanje ili automatika (mikrokontroler) ili manualno (swich + pot))
- Led display 7 segmentni ( ne sa ebaya, nego DIY)
- trafo za ispravljač i napajanje displaya i logike bilo bi integrirano na pločici.

Time bi dobio samostalni "borbeni" kompletić..

Takav (sličan) bi bio i za G1, G2

Kao zadnje bilo bi i jedan za izbor napajanja cjevki.


Kad se sve to zbroji, trebao bi ispasti nešto kao tube tester

[joe dalton]

Ako treba veći raspon, bolje je staviti više izvoda i pripadajuće preklopnike za preklapanje ostalih potrebnih elemenata.
Prebacivanje preklopnika ne bi trebao biti neki posebno veliki napor i udar na komociju
To je bolje i jednostavnije jer kod jako velikog kontinuiranog raspona stabilizacije postoje mnogi potencijalni problemi po pitanju održavanja stabilnosti i pouzdanosti samog sklopa.

To sam i ja zaključio.
Neki dan sam razgovarao s Deanom oko teme tube testera i regulacije napona.
Moje razmišljanje je za anodni i G2 složiti regulator sa recimo TL783 koji ide 0-100 V i onda dodati na to još 4 "štufe" od po 100 V neregulirano. Ti stupnjevi bi se onda uklapali po potrebi pa bi se dobilo podešavanje do 500V. Na regulator bi se mogao staviti veći hladnjak i ventilator po potrebi.

Premda kada malo bolje razmislim nisam uopće siguran da je 500V za tube tester stvarno potrebno.
Veliku većinu lampi je moguće i dovoljno ispitati i nižim naponom ako želimo samo provjeriti stanje.
Viši napon bi eventualno bio potreban za uparivanje lampi u određenoj radnoj točci.

@Dean - možda da otvoriš temu tube testera pa da raspravu prebacimo tamo?

Trebalo bi definirati neke polazne zahtjeve. Npr. koje lampe želimo testirati i koja podnožja staviti. Ideja s automatskim podešavanjem pinouta i napona je dobra samo prilično komplicira (čitaj poskupljuje) stvar. Da li je to stvarno potrebno? Negdje bi ipak trebalo podvući crtu.